Skriveno poreklo čovečanstva: Džinovski kosturi koji menjaju istoriju

Telindžer je autor, naučnik i istraživač koji je napravio brojna otkrića vezana za drevne civilizacije koje su misteriozno nestale. Njegova istraživanja se uglavnom fokusiraju na afrički kontinent gde je došao do raznih dokaza koji protivreče mejnstrim istoriji.

„Oči izumrlih džinova, čije kosti su razasute po Americi, gledale su sa Nijagarinih vodopada isto kao naše sada“, rekao je bivši američki predsednik Abraham Linkoln na Nijagarinim vodopadima 1848. godine.

Mnogi ljudi veruju da mi znamo samo jedan delić istorije. Činjenica je da brojni delovi slagalice nedostaju i da je ljudska prošlost dosta enigmatičnija nego što stručnjaci žele da priznaju.

Prošle su decenije i napravljena su brojna otkrića koja ukazuju na drugačiju istoriju od one koju nam predstavljaju mejnstrim stručnjaci.

Oni samo delimično razumeju religiju, drevne tekstove i spomenike i dosta su selektivni u deljenju svog znanja.

Jedan od najinteresantnijih istraživača koji izaziva mejnstrim stručnjake i njihov linearan pogleda na istoriju jeste Majkl Telindžer

Telindžer je autor, naučnik i istraživač koji je napravio brojna otkrića vezana za drevne civilizacije koje su misteriozno nestale. Njegova istraživanja se uglavnom fokusiraju na afrički kontinent gde je došao do raznih dokaza koji protivreče mejnstrim istoriji.

„Jedna od najpopularnijih knjiga na svetu, Biblija, govori nam da su bogovi bili na Zemlji i da su bili džinovi… Kada to nekom kažete, oni obično počinju da se smeju misleći da se šalite, ali Biblija je zapravo puna referenci o džinovima u istoriji“, rekao je Majkl Telindžer. 

Iako mnogi veruju da priče iz Biblije ne mogu da se uzmu kao čvrst dokaz za postojanje džinova u prošlosti, interesantno je napomenuti da postoje i drugi izvori koji ukazuju na postojanje džinova. U skoro svim drevnim kulturama postoje dokazi za ogromna bića koja su živela na našoj planeti.

Fizički dokazi za to se mogu pronaći svuda u svetu. Jedan takav primer jeste butna kost dužine 3,5 metra koja se nalazi u medicinskoj školi u Johanesburgu još od šezdesetih godina 20. veka. Kost je pronađena u severnoj Namibiji od strane rudara i predstavlja dokaz da su džinovi koračali našom planetom u prošlosti.

Ne treba zaboraviti ni prst dug 38 cm koji je pronađen u Egiptu. Istraživači iz Egipta veruju da je on pripadao biću koje je bilo visoko preko 5 metara.

Osoba koja je pronašla prst je imala sertifikat o autentičnosti i rendgenski snimak.

Institut Smitsonijan je 1883. godine pronašao još dokaza o postojanju džinova u grobnici u Južnom Čarlstonu. Tamo su pronađeni skeleti visine 2,1-2,7 metara. 

U Viskonsinu kod jezera Delavan su 1912. godine takođe pronađeni skeleti džinova visine 2,4-3 metra.

Navodi se da je sam Institut Smitsonijan pronašao brojne džinovske skelete, ali da su vladini zvaničnici zabranili njihovo izlaganje.

„Pored ljudskih skeleta, pronađen je i čuveni Kardifski džin, statua od belog alabastera visoka 3,3 metra. Ova statua je izazvala svetsku senzaciju i bila je izložena u Njujorku dok novine nisu proglasile da je statua lažna iako su stručnjaci sa Harvarda tvrdili suprotno“, rekao je Ričard Djuherst.

Činjenica je da širom sveta postoje ogromne megalitske građevine koje su mogli izgraditi samo džinovi, poput drevnih hramova u Egiptu u dolini Kefre. Kako bi inače bilo moguće premestiti ogromno krečnjačko kamenje dugo 9 metara i teško preko 200 tona?

Sva ova otkrića samo ukazuju na to da je istorija kakvu znamo danas pogrešna i nepotpuna.

Webtribune.rs